Jednom Melfoj, uvek Melfoj.

Nema sanse da vise ikada progovorim sa njim. Ikada.

Cak sam sinoc, kad sam isla u spavaonicu, cula neke klinke sa trece godine kako komentarisu taj dogadjaj.
- Jesi cula sta se desilo? - pitala je jedna.
- Sta, sta?
- Znas onu Anu Blek sa pete godine, onu sto je bila izabrana za najlepsu devojcicu na proslavi Noci vestica? E pa... Ona i Zabini....
Doslo mi je da ih obe pretvorim u kokoske. Ali one to vec i jesu.

Mislim da cela sliterinska kuca bruji o tome. Ma kakvi Sliterin, cela j*bena skola!
Sve se to odigralo pre tri dana, na proslavi Noci vestica. Iskoristila sam tu priliku da se sredim i vise nego uobicajeno.Obukla sam svetloplavu haljinu dugu do kolena, koja je u gornjem predelu bila uska a onda lezerno padala u cipkastim karnerima. Svoju dugu, ravnu crnu kosu sam ostavila pustenu i istakla svoje plave oci sminkom, prakticnim normalskim izumom. Boja haljine je dodatno istakla moj preplanuli ten, i ne zelim da zvucim narcisoidno ali sam izgledala savrseno.

Kako god, desilo se to da me je Blejz Zabini, najpopularniji frajer u skoli, sa kojim sam se druzila u detinjstvu, pitao da igramo. U tom trenutku je isla bas moja omiljena pesma ''Jedan vatroviski da te zaboravim'' i naravno da sam pristala.

I moram da priznam, izgledao je lepo te veceri.

Samo jedan vatroviski, da te zaboravim. Daj mi jedan vatroviski da te zaboravim....

Ni posle petnaest vatroviskija ne bih zaboravila to vece.
Poceo je sporac, ''Za tobom ludim'' i Zabini je obavio ruke oko moga struka, privukao me k sebi i poceli smo polako da plesemo.
- Ti si najlepsa ovde - prosaputao je.
- Znam - nasmejala sam se tiho - Nisi ni ti los.
U tom trenutku me je poljubio. Blejz Zabini. Odgurnula sam ga posle tri sekunde.
- Ipak ne - rekla sam.
- U redu, izvini - rekao je on.

I satima posle toga razmisljala sam o tom dogadjaju. Nisam znala sta uopste da mislim.


Sutradan se desilo nesto neocekivano. Dosao nam je nov ucenik.

Imali smo cas kao i obicno, kod Snejpa, naseg staresine. Rekao nam je kako nam se sada, sa zakasnjenjem, prikljucuje jos jedan ucenik koji je dosad isao u Durmstrang.

- Znam o kome se radi - dovitljivo je rekao Zabini, koji iako je bio odbijen od moje strane nije izgubio svoju tipicnu samouverenost.
- A je li? - pitao je Snejp, sumnjicav kao i uvek.
- Da, pa on mi je najbolji drug.
Najbolji drug, ha? Taj je sto posto isti neki umisljen kao Zabini.

- Svejedno, gospodine Zabini - nastavio je Snejp - Novi ucenik se zove Drako Melfoj!

I taj Melfoj je usao.

Odmah sam primetila njegovu zalizanu kosu boje platine. Takodje, njegove sive oci. Ogavan je, pomislila sam tada. Kretao se uobrazeno i smeskao kome stigne, onako kao da misli ''ja sam bolji od svih vas'' i seo je pored Zabinija.

Sjajno. Apsolutno sjajno.