Drugo Poglavlje

Kejti je lezala na svom krevetu zamotana u cebe, zauzeta gurajuci cokoladne zabice u usta. Njena svetlo braon kosa je padala preko ramena, sto je bila promena jer ju je uvek vezivala u rep.

Alisa je lezala na krevetu, sa kovrdzama zavezanim u rep citajuci Normalski casopis. Stavila je svoje naocari za citanje i pogledom brzim kao munja prolazila po tekstu.

Pretpostavila sam da je Andjelina u kupatilu, posta sam cula vodu.

Uzdahnuvsi, bacila sam se dramaticno na krevet. Kejti me je samo pogledala preko knige. „Izgledas ocajno.“

Posle ovog Alisa je pogledala u mene, dok joj se lice transformisalo u zbunjenu grimasu. „Kao da te je pregazilo stado Hipogrifa.“

Podigla sam glavu i zabuljila se u plavusu. „Hvala Alisa, drago mi je da mogu uvek da racunam na tvoje saosecanje.“ Ona je jednostavno slegnula ramenima i nastavila da cita casopis mumlajuci, „pa istina je...“

„Mislim da nikada u zivotu nisam bila ovako umorna.“

Kejti je spustila knjigu i dobro me pogledala. „Koliko samoubica te je terao da radis?“

„Dvesta prokletih...“

„Sta!?“

„Idiot!“

„Samo zato sto si malo zakasnila?“

Ja sam samo klimnula previse iscrpljena da im odgovorim. Kada mi je Vud rekao sta treba da uradim bila sam toliko besna, ali sada mi je drago sto sam sa tim zavrsila.

„Kako god. Sutra mu pokazi na treningu - uvek se iznervira kada cackas Kvafl i dobijemo protiv njega,“ predlozila je Alisa dok je okretala stranu casopisa.

„A da, ja sam nekako napustila tim,“ promrmljala sam secajuci se, i uopste nisam bila iznenadjena zbog nedostatka reakcija od devojaka.

„Opet?“ Upitala je Kejti mirno.

„Da, opet - ali sada sam ozbiljna,“ rekla sam im braneci se, i nervirajuci se zbog njihovog stava prema tome.

„Smesno, secam se da si to rekla i kada si prosli put odustala,“ porucila je Alisa dok je citala neki clanak, zbog cega se Kejti sarkasticno nasmejala.

„I put pre proslog puta...“

„I put pre...“

„Okej, okej - pa mozda to govorim cesto, ali ovog puta se ne vracam dok mi se licno ne izvini na kolenima,“ izjavila sam tvrdoglavo, skupljajuci oci zbog ironicnog smeha koji je dosao iz Alisinog grla.

„I ti stvarno mislis da ce on to uciniti?“

Ja sam podigla glavu ponosno. „Ako izdrzim dovoljno dugo - da.“

„Pa ti si onda idiot,“ odgovorila je grickajuci usnu dok je pocela da resava neki horoskopski kviz - bila je zavisna o njima.

„Ko je idiot?“

Pogledala sam u pravcu kupatila i oci su mi se zaustavile na veoma cistu Andjelinu. Kosa joj je bila potpuno mokra, dok joj je uniforma bila pazljivo namestena. „Ja, ocigledno.“

Ona se samo sarkasticno nasmejala. „Kazi mi nesto sto ne znam.“

„Jupiter i Venera ce biti u ravni sutra uvece u osam,“ odgovorila je Alisa sa perom u ruci dok je pisala odgovore za kviz.

Andjelina je samo prevrnula ocima. „Ispravka - kazi mi nesto sto me zanima.“

Kejti se nasmejala prevrcuci stranice knjige i trpajuci jos cokoladnih zabica u usta - imala je ogromnu zalihu u svom koferu. „Pocinjemo opet...“

„Planete nisu sala, Andjelina - ja mogu da predvidim tvoju buducnost sa njima,“ odgovorila je Alisa mlatarajuci magazinom.

„Stvarno? Da li ti je to rekao tvoj dragoceni casopis?“ Pitala je Andjelina zlobno bacivsi gumicu Alisi u lice, zbog cega se ova namrstila.

Prevrnula sam ocima kada su njih dve pocele da se raspravljaju remeteci mir i tisinu. „Ej, balavice - prekinite!“

„Ej, mrgude,“ rekla je Alisa tresnuvsi me u glavu jastukom. „Nemoj biti tako dosadna.“

Andjelina se nasmejala, dok je Kejti sve ignorisala gledajuci na sat. „Petnaest do sedam je. Zar ne bi trebalo da krenemo na veceru?“

Alisa je poslala ironican smeh u pravcu Kejti. „Ti nisi normalna. Blago tebi sto igras Kvidic ili bi tezila tonu.“

„Pa onda je dobro sto igram Kvidic, zar ne?“ odgovorila je Kejti dok je stavljala poslednje parce cokolade u usta, namerno zvacuci glasno kako bi nam smetala.

Alisa i Kejti su ustale i protegle se, krecuci se ka kupatilu kako bi proverile svoj izgled - Kejti je zavezala kosu u rep, dok je Alisa skinula naocari i pustila zlatne lokne da joj padaju preko ramena.

„Jer ides Endi?“

Ispustila sam izdah zbog samog prospekta ustajanja. Misici su mi skroz utrnuli, i najmanji pokret bi mi naneo nepodnosljive bolove. „Jer mozemo da se vidimo kasnije?“

Andjelina je jednostavno slegnula ramenima dok su je ostale pratile i zajedno izasle iz nase spavaonice. Nabila sam glavu u jastuk i osetila kako mi se san polako prikrada. Moje zadnje misli pre nego sto sam zaspala bile su da nema sanse da sutra ustanem u pola sedam zbog treninga Kvidica - Vud je stvarno uprskao sada.

Morace da me moli.

Suza ili dve ne bi skodile, takodje.